Zašto je YouTube postao kralj internetskih videa?

  • YouTube

Zašto je YouTube postao kralj internetskih videa?

Planetarno popularna internet stranica pokrenuta je 2005., ali njeni šefovi su tek 2012. izjavili da su našli način za profitabilno poslovanje.

U digitalnoj današnjici retko je koja internet stranica toliko nezaobilazna kao YouTube. Servis je namenjen objavljivanju i gledanju videosadržaja već godinama, uz Facebook i Google, čini trio najpopularnijih stranica na internetu. Ono što YouTube razlikuje od druge dve važne mrežne tačke jedinstven je rast popularnosti od samog pokretanja.

I Facebook i Google, kao većina drugih popularnih internet stranica, krenuli su relativno sporo, da bi im u jednom trenutku popularnost enormno skočila. Facebook je osnovan 2004., no snažan skok broja korisnika došao je tek negdje tri ili četiri godine kasnije; Googlu, pokrenutom 1998. trebalo je još i više da postane gotovo jedini, a svakako dominantan izbor za internet pretraživanje.

YouTube su početkom 2005. pokrenula trojica kolega koji su pre toga zajedno radili u PayPalu, kompaniji koja je popularizirala internet plaćanje. Steve ChenChad Hurley i Jawed Karim prvi su video na stranicama YouTubea objavili 23. aprila 2005. Godinu i po dana kasnije, kad je YouTube imao sedamdesetak zaposlenih, Google je za vlasništvo tvrtke platio fascinantnih 1,65 milijardi dolara.

Stranica je od samog početka bila najpopularniji servis za objavu i gledanje sadržaja u formatu videa što je za nju istovremeno bilo prokletstvo koliko i blagoslov. Velika popularnost donela je i enormne troškove za razvoj i održavanje stranice. No ista ta popularnost bila je dobra šansa za zaradu.

Kao i sve druge internet stranice čije je korišćenje besplatno, a videosadržaj na YouTubeu može objaviti ko god hoće, osnovni poslovni model za finansiranje stranice bila je objava reklama uz videoisečke. Strelovit rast broja korisnika bio je dobrim delom posledica mehanizma lake razmene popularnih videospotova, filmova i serija čiji su vlasnici prava na objavu bile velike producentske kuće, medijski i televizijski moguli koji još i danas koče njihovu distribuciju.

Te su se kompanije vrlo brzo pobunile jer od objave videosadržaja na YouTubeu nisu ostvarivale nikakvu zaradu, odnosno smatrale su objavu kršenjem zakona o intelektualnom vlasništvu. YouTubeu je zbog toga nad poslovanjem prvih godina visio mač u vidu pretnji enormnim tužbama zbog kojih su bili primorani uklanjati sadržaje za koje bi to zatražili vlasnici prava na njihovu objavu.

Dobra ilustracija nezgodnog položaja u kojem se našao YouTube na početku poslovanja može biti izjava Marka Cubana, poznatog američkog bogataša i investitora. Cuban, vlasnik košarkaškog kluba Dallas Mavericks u NBA-u, nekoliko nedelja pre nego što je Google kupio YouTube izjavio je da bi ‘tu stranicu mogao kupiti samo idiot’. Cuban je tada predviđao da će YouTube nestati pod teretom tužbi vlasnika autorskih prava na videosadržaje koji su se objavljivali.

Natezanje između YouTubea i medijskih kompanija trajalo je godinama, sve dok nisu sklopljeni ugovori po kojima deo zarade od objave sadržaja zaštićenih autorskim pravima na stranicama pripada i vlasnicima tih prava. Koliko je ta borba bila mukotrpna, pokazuje i izjava Nikesha Arore, tada glavnog poslovnog direktora Googlea, koji je tek 2012. izjavio da je Google pronašao profitabilan poslovni model koji funkcioniše za YouTube.

Osim velikih kompanija kroz godine su se na tretman YouTubeu počeli žaliti i obični korisnici. Mnogi od njih su na stranicama objavljivali svoje originalne zapise koji su postali enormno popularni. No od reklama koje su se objavljivale uz te videosadržaje koristi je imao samo YouTube zbog komplikovanog načina na koji je trebalo doći kako bi se ostvarila autorska prava. Strasti su se smirile tek nakon što je pre nekoliko godina YouTube poboljšao sistem kojim je bilo lako profitirati korisničke originalne videozapise.

Kako Google nikad nije objavljivao zasebne podatke za YouTube, pouzdane brojke nije lako pronaći. Procenjuje se da YouTube danas ima oko 1,3 milijarde korisnika koji dnevno u proseku pogledaju oko pet milijardi videa. Financijski podaci koje je objavio eMarketer.com pokazuju da neto prihodi YouTubea od oglasa poslednjih godina rastu u dvoznamenkastim postocima. Tako su neto prihodi od oglašavanja u 2014. iznosili tri milijarde dolara, godinu kasnije 4,3 milijarde, a ove bi godine trebali dosegnuti 5,2 milijarde dolara. Alphabet, holding kompanija koja je osnovana prije godinu dana i unutar koje danas posluje Google i sve druge njegove kompanije, u prvih devet meseci ove godine ostvario je prihode od prodaje od 64,2 milijarde dolara, što pokazuje da YouTube donosi nešto manje od deset posto prihoda.

Tokom svog postojanja YouTube nije imao pravu izravnu konkurenciju. Danas postoji mnogo stranica koje se bave objavom videosadržaja, ali nijedna od njih nije uspela ni izbliza zapretiti YouTubeu. Neke od tih stranica su VimeoDailyMotionVine ili kineski iQIYI, a mnoge među njima pokušavaju da se fokusiraju na samo neki određeni deo tržišta. Vimeo, recimo, puno pažnje posvećuje kvalitetu sadržaja koji se objavljuju na tim stranicama.

S druge strane, svojevrsna, ali opet nikad potpuna konkurencija YouTubeu su i servisi poput NetflixaAmazon Videa ili stranice Hulu.com. Sva tri servisa posvećena su samo objavi serija i filmova koji nastaju u produkciji profesionalnih proizvođača. Iako i YouTube na nekim tržištima pruža uslugu gledanja popularnih filmova i serija, u kompaniji se nikad nisu jače posvetili sklapanju ugovora s producentskim kućama o proizvodnji originalnih serija ili filmova isključivo za njih.

Treća kategorija konkurencije su stranice koje su se specijalizirale za prenošenje videosadržaja uživo, poput Ustream.tv ili Livestream.com. YouTube već godinama pokušava popularizirati gledanje sadržaja uživo na svojim stranicama, no ni u tom segmentu ne uspeva ostvariti dominaciju kao što je to uspio na općem tržištu.

Možda najozbiljniju pravu konkurenciju YouTubeu danas predstavlja Facebook Video. Popularna društvena mreža pokrenula je uslugu objave videosadržaja na svojim stranicama i serverima kako bi izravno konkurirala YouTubeu i time otkinula bam deo tržišnog kolača. Agresivnost kojom su u Facebooku krenuli u promociju i pružanje te svoje usluge najbolje pokazuje koliko se očekuje od tržišta videa u budućnosti.

YouTubeu teško da će neko u skorije vreme oduzeti položaj koji ima na tržištu, iako će se u Facebooku svakako potruditi da im barem malo zagorčaju život i poslovanje. No stranica će i dalje morati vrlo pažljivo balansirati i održavati osjetljivu ravnotežu između zahtjeva korisnika koji bi najradije imali besplatan pristup svim sadržajima a da ih ne ometaju reklame, svojih potreba za zaradom i uvek pretećih tužbi vlasnika za zaštitu autorskih prava na nepreglednu količinu videosadržaja koji se iz dana u dan gledaju i objavljuju na YouTubeu.

Za sve one koji se odluče na neki od naših IPTV paketa, uz STB nove generacije, možete ovaj popularni servis YouTube, putem aplikacije.

IZVOR

2017-10-13T14:43:29+00:00 Internet i Tehnologija|