Svima je vrlo dobro poznata narodna poslovica „sto ljudi, sto ćudi“, koja kratko i jasno opisuje različitost ljudi i njihovih stavova. Kao najstariji internet provajder u Srbiji, zapitali smo se: koliko zaista ima ćudi, kada je u pitanju korisnost interneta. Zvuči kao pitanje koje bi psihoanalitičar postavio svom pacijentu, ali je zanimljivo pozabaviti se ovom temom, budući da je naša svakodnevnica – hteli mi to da priznamo ili ne – na različite načine prožeta pojavom zvanom internet.
Novotarija zvana internet
Neosporno je da je savremeni način života umnogome vezan za internet. Praktično svako preduzeće, bilo ono malo, srednje ili veliko, svoje poslovanje zasniva na online konekciji. Nešto stariji radnici, ne toliko vični informacionim tehnologijama, mahom su iskazivali odbojnost prema novotariji, gunđajući u bradu i setno se prisećajući jednostavnijeg načina poslovanja. Koliko je taj stari, offline način poslovanja, uistinu bio lakši, pitanje je za sebe: svaki novi korak, koji iziskuje učenje, isprva je poslovično dočekan na nož. Međutim, jasno je da nemali broj nekada nezadovoljnih ljudi upravo sada čita ovaj tekst i smeška se nekadašnjem sebi. Internet revolucija, čiji smo svedoci svi, samo je jedna od revolucija koja se dogodila kao rezultat napretka praktične nauke. Setimo se, recimo, industrijske revolucije. Pojava personalnih kompjutera takođe je uzdrmala postojeće shvatanje poslovanja, a internet je samo još jedan korak napred.
Na koji način internet utiče na živote ljudi?
Društveni život, možda čak više nego poslovni, doživeo je tektonski poremećaj pojavom interneta. Društvene mreže postale su praktično neizostavan korak pri upoznavanju. Koliko su ljudi dobili, a koliko izgubili ovakvim vidom komunikacije i zbližavanja, pitanje je koje animira brojne psihologe i sociologe, i kako god da okrenemo: mišljenja su različita. Jedni tvrde da mreže pružaju samo privid poznanstva, dok drugi ubeđuju da su mreže pružile priliku i onima manje sigurnim u sebe da pruže ruku, pa makar to bilo i iz udobnosti svog doma, kilometrima daleko od sagovorika.
Kada se sve uzme u obzir, u jednom uglu imamo: digitalno nasilje, online prevare, viruse, zavisnost i depresiju uzrokovanu društvenim mrežama, i druge opasnosti koje vrebaju na samo jedan klik. U suprotnom uglu nalaze se: pristup informacijama, globalizacija, online kupovina, instant komunikacija, i još nebrojano mogućnosti za pospešivanje poslovnih i ličnih aktivnosti. Jedni će odmahivati glavom, govoreći da im je život bio jednostavniji pre pojave interneta, drugi će se pohvaliti online zaradom, treći će kukati da im je dete zavisno od Instagrama, a četvrti se radovati što su se upravo čuli preko Vibera sa sestrom iz Amerike.
Kako razmrsiti ovako veliki čvor utisaka? Možemo li doneti presudu?
Čak i da možemo, mi ne bismo pošli tim putem, jer: lako je suditi drugima.
Internet je pojava kao i mnoge druge, proizišla iz ljudskog uma zahvaljujući jedinstvenosti naših sposobnosti. Točak, dinamit, avion – sve su to izumi koji su dobri ili loši isključivo u odnosu na namenu. Internet, zajedno sa ostalim, najznačajnijim izumima čovečanstva, dobar je onoliko koliko je dobar onaj koji ga koristi. Bez ljudi, internet nema svrhu, a sa ljudima, on usrećuje ili unesrećuje, biva upotrebljen ili zloupotrebljen. Naposletku: pojedinac odlučuje kako će se koristiti sopstvenim izumima, i u njima se svaki čovek ponaosob ogleda, onakav kakav jeste.