Fudbal, ili kako mu mnogi s razlogom tepaju – najvažnija sporedna stvar na svetu, doživeo je tokom proteklih nekoliko meseci verovatno najveći potres u svojoj više nego bogatoj istoriji. Kao što svi znamo, usled pandemije korona virusa, sva relevantna fudbalska takmičenja morala su da budu prekinuta, te su mnogi ljubitelji fudbalske igre nestrpljivo cupkali u mestu, iščekujući konačnu odluku u vezi sa nacionalnim i evropskim takmičenjima: poništiti prvenstva, završiti ih onakva kakva su otišla na pauzu, ili pak sačekati povoljniji momenat pa stisnutih zuba i u strahovitom tempu i gustom rasporedu završiti takmičenja? Višeglasje je usledilo, i budući da ni FIFA ni UEFA nisu mogle unutar svojih organizacija da postignu dogovor, svaka nacionalna fudbalska organizacija odlučivala je ponaosob o budućnosti svojih prvenstava. Na evropskom tlu, Belorusija je bila jedina država koja nije pauzirala svoje prvenstvo, prevashodno zahvaljujući neumoljivosti tamošnjeg državnog rukovodstva, koje je u tom momentu i dalje negiralo pojavu korona virusa u svojoj zemlji. Zvuči čudno, ali beloruski fudbal je tih nekoliko meseci doživeo svoj vrhunac popularnosti: ljubitelji fudbala širom Evrope, žedni i gladni bubamare i zelenog terena, pomno su pratili prenose beloruske fudbalske lige. Za razliku od Belorusa, belgijska liga okončana je tako što je titula pala u ruke tadašnjem lideru, Brižu; isti slučaj desio se i u Francuskoj, gde je neprikosnoveni lider, PSŽ, još jednom osvojio titulu, dok je, recimo, holandsko prvenstvo poništeno, zbog čega neće biti ni šampiona, ali ni ispadanja u niži rang.
Karantin, izolacija i suša na fudbalskom polju, doprineli su gotovo grozničavom iščekivanju nastavka onih prvenstava, koja su najavila nastavak. Svima je bilo jasno da se takmičenja ne mogu nastaviti pod istim uslovima, budući da je epidemiološka situacija na tlu gotovo čitave Evrope i dalje bila zabrinjavajuća. Prva uvedena mera bila je izostanak publike. Prazne tribine bile su sasvim razumljivo i nužno zlo, koje je na više načina uticalo na klubove: igrači su morali da se priviknu na pozorišnu atmosferu, upriličenu tek ponekim aplauzom rezervnih igrača i članova klubova, kojima je bio dozvoljen boravak na tribinama, uz neizostavnu distancu. Ogroman pad prihoda klubova zbog izostanka publike, veoma loše je uticao na funkcionisanje mnogih klubova, te su mnogi bili prinuđeni na smanjenje plata kako igračima, tako i ostalim zaposlenima. Loše finansijsko stanje bezmalo svih klubova srazmerno je uticalo na cene igrača, visine transfera i uopšte uzev kretanja na fudbalskom tržištu. Spektakularni transferi kao što je Nejmarov iz Barselone u PSŽ danas deluju kao naučna fantastika. Možda je Čelzi najaktivniji klub ovog leta na fudbalskoj pijaci: Zijeh i Verner potpisali su ugovore za vreme pandemije, i tako postali verovatno i najzvučnija pojačanja zasad, što – ako ćemo iskreno – nipošto ne može da se nađe u istoj ravni sa, recimo, prelaskom Edena Azara u Real Madrid, Antoana Grizmana u Barselonu itd. Kako će se letnja fudbalska pijaca završiti, videćemo, ali ako se po jutru dan poznaje…
Lige koje su nastavile svoj tok, uvele su nekoliko novih pravila radi što boljeg i efikasnijeg funkcionisanja takmičenja. Prva i najbitnija promena bila je mogućnost izvršenja 5 izmena umesto dotadašnjih 3. Treneri su rado prihvatili ovu izmenu, koja nije bitnije uticala na tok utakmice, budući da su sve izmene morale da budu izvršene u najviše 3 prekida, čime nije dodatno produženo efektivno trajanje utakmice. Takođe zbog gustog rasporeda i preventive ozbiljnijih povreda, sudija je na polovini oba poluvremena označavao kratku pauzu, u trajanju od minut-dva, radi osveženja, što jeste defakto produžilo utakmicu: ugledati 90+7 na semaforu ili ekranu više nije bilo za čuđenje.
Sa novim pravilima i novom atmosferom – praznim tribinama i snimljenim hukom navijača što se razlagao kroz razglas – prvenstva su nastavljena. U španskoj Primeri, Real Madrid je, nakon dve godine posta, opet podigao pehar. Lionel Mesi po četvrti put zaredom završio je takmičenje kao najbolje strelac, ali i kao najbolji asistent: Argentinac je postogao „svega“ 25 pogodaka i čak 21 asistenciju, koliko je, recimo, imao još samo Miler iz Bajerna, ako posmatramo najjačih pet liga Evrope. Kada smo kod Nemaca: na zapadu ništa novo. Bajern iz Minhena osvojio je osmu titulu zaredom, a prvi strelac je bio neprikosnoveni Robert Levandovski, postigavši čak 34 pogotka. Šta drugo očekivati od čoveka koji je već peti put zaredom najbolji strelac Nemačke?…
Italija takođe nije donela velika iznenađenja: Juventus je poslovično prvak, iako ovaj put nije mogao da slavi mnogo pre samo završetka takmičenja, budući da su mu Inter, Atalanta i Lacio uporno disali za vrat do samog kraja. Dok pišemo ovaj tekst, iščekujući poslednje kolo, Juve ima četiri bodova prednosti u odnosu na prvog pratioca, milanski Inter. Ono što znamo i pre kraja prvenstva na Apeninima, jeste da u Ligu šampiona idu Juve, Inter, Atalanta i Lacio, a u Ligu Evropa Roma i Milan. Breša i Spal odavno su ispali iz takmičenja, a poslednje kolo će odlučiti da li će Đenova sačuvati bod prednosti u odnosu na Leće, i samim tim i naredne sezone takmičiti se u Seriji A. Prvi strelac lige, i nova zlatna kopačka Evrope sasvim sigurno biće sjajni Ćiro Imobile iz Lacija, koji kolo pre kraja na svom kontu ima čak 35 pogodaka, što je 4 više nego uvek golova gladni Kristijano Ronaldo.
Engleska liga svakako je takmičenje koje je doživelo najupečatljiviju promenu na tronu. Nakon tri decenije, Liverpul je, više nego zasluženo, osvojio titulu, ostavivši najbližeg pratioca, Mančester Siti, čak 18 koraka iza sebe. U foto finišu, pobedivši u gostima Lester, direktnog rivala za mesto u Ligi šampiona, Mančester Junajted učinio je naizgled nemoguće, prevalivši dug put od ekipe koja se borila za Ligu Evrope sa Totenhemom, Arsenalom, Vulvsima i Šefild Junajtedom, do trećeplasirane ekipe, prestigavši usput i Čelzi, koji je takođe obezbedio učešće i najelitnijem evropskom takmičenju. Na oduševljenje mnogih, na čelu liste strelaca sezonu je završio sjajni Džejmi Vardi, postigavši 23 pogodaka, čime je postao najstariji najbolji strelac u istoriji Premijer lige.
Što se tiče Linglong Superlige, Crvena Zvezda održala je prednost u odnosu na pratioce, osvojivši tako petu titulu zaredom, ispred večitog rivala Partizana, zatim Vojvodine – osvajača kupa – i najprijatnijeg iznenađenja prvenstva TSC-a iz Bačke Topole, čija su dva igrača – Lukić i Siladi – zajedno sa Petkovićem iz Javora, delili čelo liste strelaca za ovu sezonu. Za razliku od spomenutih liga, srpska Superliga povećala je broj učesnika na 20 za narednu sezonu, i ostaje nam samo da sa uživanjem pratimo dešavanja na terenima širom Srbije.
Dok se neki klubovi odmaraju nakon sprinta u nacionalnim ligama, oni najuspešniji iščekuju nastavak evropskih takmičenja: Lige šampiona i Lige Evrope. Ušli smo u top 16 faze oba takmičenja, i na redu su revanš mečevi oba takmičenja, sa izuzetkom za utakmice Lajpcig vs Atletiko Madrid, i Atalanta vs PSŽ, koji su se probili u narednu fazu pre ozloglašene pauze. Iako su prva kola poslednjih 16 završene, za prognoze je rano, jer znamo kakva su iznenađenja moguća u fudbalu.
Pred nama je definitivno još mnogo fudbala, stoga – ukoliko niste dosad, sada je prava prilika da sebi priuštite neki od naših IPTV paketa, jer BeotelNet vam omogućuje: Ligu šampiona, Ligu Evrope, italijanski Kalčo, francusku Ligu 1, Superligu Srbije, belgijsko, češko prvenstvo i još mnogo, mnogo toga. Pripremite se na vreme i uživajmo zajedno u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu!
